Antverpen
25. septembar 2006.


Sa nekih pola miliona stanovnika, Antverpen je drugi po veličini grad u Belgiji, posle glavnog grada Brisela. Ovde je sedište svetske industrije obrade dijamanata. Takodje, grad je od osamdesetih godina prošlog veka značajno uticao na modna kretanja u svetu. Antverpen je i centar trgovine antikvitetima. U kvartu južno od centra grada puno je prodavnica sa lepim komadima, a tokom moje posete početkom oktobra, održavan i sajam antikviteta.

Antverpen je u šesnaestom veku preuzeo od Briža primat glavnog ekonomskog i trgovinskog centra ovog dela Evropi. Tome su posebno doprineli jevreji koji su pobegli iz Portugala i sa sobom doneli silno blago. Grad je tada bio i kulturni centar Evrope. Medjutim, sve je krenulo naopako kada su protestanti 1566. godine upali u mnoge katoličke crkve i manastire i uništili ikone i skulpture. Kao osvetu, španski kralj Filip Drugi poslao je svoje trupe koje su uništile grad i pobile na hiljade stanovnika. Padom u ruke španaca koji su ovde došli pre svega da šire katoličanstvo i "dozovu pameti" protestante, sva ekonomska moć prenela se severnije u Amsterdam, koji je ostao van njihovog domašaja. Reka Šelde je tada zatvorena za plovidbu, i tako je ostalo sve do 1863. godine. Ipak, luka u Antverpenu je još uvek peta u svetu i treća u Evropi po veličini i prometu. Promet kontejnera je ipak ovde najveći u svetu. Otuda još uvek grad ima značajno mesto u trgovini i prometu u celom svetu.

Antverpen je na putevima koji idu od Brisela na Amsterdamu i do njega se lako može doći vozovima koji saobraćaju nekoliko puta u toku dana za nešto više od pola sata. Pored Centralne stanice (koja nije prolazna), nedaleko je i stanica Berhem na kojoj staju brzi vozovi koji ne ulaze u grad. No, ima dosta vozova koji ovu kratku relaciju prelaze i za koje ne treba plaćati dodatnu kartu.

Antverpen ima i aerodrom koji nije veliki. No, sa jačanjem niskobudžetskih kompanija, sve je više aviona koji na njega sleću.

Prvi utisak, koji sam stekao u tri prethodna kratka poslovna boravka ovde, je da je grad zbrkan i čudan. Razlog je što sam se kretao u ograničenom prostoru oko železničke stanice gde su u toku obimne rekonstrukcije. Tek tokom poslednje posete, kada sam imao vremena da malo prošetam, i to uz podršku domaćina, shvatio sam da je grad prilično lep, a stari deo izuzetan. Takodje, tumarajući sam slučajno otkrio deo grada u Berhenu pun velikih rezidencijalnih zgrada - sasvim drugačijih od uobičajenih belgijskih kuća koje su slepljene u nizovima, 5-6 metara široke i sprat/dva visoke. Kvart Zurenborg je jedinstven u Evropi po izuzetnim primercima arhitekture Art Nuvo i Jugend stilova.

O gradu

Antverpen je nekada ličio na Veneciju. Smešten u ravnici (kao i cela Belgija), bio je sav u kanalima. Njima se plovilo, prevozila roba, tu se odlivao i bacao otpad. Kanale je pratio i otužni zadah, pa nije čudo da su vodotokovi postepeno smeštani pod zemlju a kanali zatrpavani. Većina današnjih ulica u starom delu grada su u stvari nasuti kanali.

Na mnogo mesta u starom delu grada videćete statuu Bogorodice na uglovima kuća, negde u visini prvog sprata. Domišljato stanovništvo imalo je jak razlog za to. U staro doba, crkva je radi širenja vere darivala gorivo svima koji su imali kip Bogorodice sa lampom koja ga obasjava. U nameri da uštede, antverpenci su postavljali statue na uglove kuća i tako dobijali besplatno osvetljenje. Mada je razlog trivijalan, iza ovog običaja ostalo je puno izuzetnih statua koje i danas krase grad.

Katedrala

Katedrala u Antverpenu jedna je od najvećih i najfinijih gotičkih katedrala u Evropi. Grandiozna je i sa tornjem visine 123 metara bila je vekovima najviša gradjevina u okolnim zemljama. Dominirala je starim delom grada sve dok nisu izgradjeni oblakoderi koji su joj umanjili sjaj. Ipak, i danas izaziva divljenje kada se nadjete na nevelikom trgu ispred nje. Osobenost katedrale su dva tornja različite veličine. Tokom gradnje, osnovni izvor sredstava bili su prilozi vernika. Tako se došlo do ideje da se novac za jedan toranj sakupi od sirotinje, a za drugi od bogataša. I, dok je od sirotinje sakupljeno dovoljno, bogataši su dali samo za upola nižu gradjevinu. Gradnja katedrale trajala je od 1352. do 1518. godine, na mestu gde jranije bila crkva iz 12. veka. Status katedrale dobila je 1559. godine. Nekada su postojali planovi da se izgradi još veća katedrala, tri puta veća od postojeće. Čak je Šarl V postavio kamen temeljac. Medjutim, poplave i požari omeli su ovaj ambiciozni projekat. Katedrala ima 47 zvona koja proizvode izuzetnu muziku. Pravo uživanje je slušati melodije koje zvona izvode ponedeljkom. Mada su francuzi za vreme okupacije prodali sve što se moglo iz nje i mada je više puta paljenja, katedrala i danas ima izuzetnu vrednost. Posebno su to tri velike slike koje je izradio Rubens.

Gradski trg

Centralni gradski trg ima starinski izgled, ali su kuće na njemu uglavnom novijeg datuma, radjene tako da se očuva stari stil. Razlog leži u tome što su Antverpen tokom Drugog svetskog rata gadjali nemci testirajući svoje Fau 1 i Fau 2 rakete. Preživela je gradska kuća koja se smatra najvažnijim arhitektonskim delom renesanse u okolnim zemljama. To nije bila originalna ideja gradskog saveta. Početkom gradnje, u 16. veku, planirano je da se napravi zgrada u gotskom stilu. No, dok je Savet sakupio dovoljno novca, stilovi su se promenili što se odrazilo na konačni izgleda zgrade. Zgrada je završena 1565. godine a zanimljivost je da ima više od 40 vrata.

Posred trga je statua koja po nekima objašnjava poreklo imena grada. Statua prikazuje čoveka koji baca šaku (iz koje sada prska voda). Po legendi, u utvrdjenju na obali reke Šelde koje oduvek služi za naplatu prolaska brodova, nekada je živeo gorostasni Lange Vaper koji je svima uterivao strah u kosti i olako ubirao danak. Jedan odvažni mladić po imenu Silvius Brabo odlučio je da ne plati i zapodenuo borbu sa džinom, tokom koje mu je odsekao šaku i bacio je u reku. Kako se na holandskom "bacati ruku" kaže "hand verpen", ime grada potiče od toga legendarnog dogadjaja. Pored mlaza koja pršti iz te odsečene šake na vrhu kipa, voda izbija na još nekoliko mesta. Zanimljivost je da voda slobodno pada po ulici i sliva se ka statui - ne postoji uobičajen ogradjeni prostor kao neka vrsta bazena za vodu.

Zeleni Trg

Mada nije 'centralni trg' ovo je centralno mesto grada. Kažu da na Gradski trg idu samo turisti, dok ovde možete naći izvorno domaće stabovištvo. Groenplaats nije baš zelen, ali je zato okružen mnogim kafićima u kojima možete probati svakojaka piva. Zanimljivo je da je ovde sve do 18. veka bilo gradsko groblje, koje je uklonjeno za vreme austrijske okupacije. Veliko raspeće koje je dominiralo trgom uklonjeno je 1843. godine. Od tada je tu spomenik Rubensu, koji i danas krasi ovaj trg i sastajalište je mnogih (mada pre svega lokalnih klošara).

Ne tako davno, izgradjena je podzemna garaža da bi bio uklonjen ružni parking koji je tu bio. Takodje, nekadašnja velika pijaca pretvorena je u Hilton hotel. Na svodovima ovog zdanja i danas stoji natpis 'Grand Bazar'.

Sa trga se pruža lep pogled na kategralu. Takodje, odavde polaze turistički tramvaji koji nude vožnje don svih zanimljivih mesta u gradu.

Crkva Karolusa Boremeusa

Najlepša crkva u Antverpenu nalazi se na lepom Italijanskom trgu. Izgradili su je jezuiti izmedju 1614. i 1621. godine. Požar izazvan svetiljkom uništio je 1718. godine većinu enterijera, uključujući i 39 originalnih Rubensovih slika na tavanici. Od tada je više puta renovirana. Trg ispred crkve je prva pešačka zona Antverpena. Taj status dobila je posle serije protesta protiv terora automobilista šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka.

Kuća mesara

Vleeshuis je 500 godina stara kuća smeštena nedaleko od gradske većnice. Bukvalni prevod naziva je 'kuća mesa', ali je svi znaju kao 'kuću mesara'. To je jedna od najstarijih postojećih zgrada u Antverpenu. Podignuta je 1250. godine. U početku je služila kao pijaca na kojoj se prodavalo meso. Životinje su tu dovodjene, prodavane, a zatim klane. Zgrada je tako postavljena da su se sva krv i otpaci slivali u kanal koji prolazi pored. Kako je grad rastao, ygrada je početkom 16. veka dogradjena tako što je dvostruko uvećana. Tom prilikom, zidana je tako da sme spolja smenjuju redovi crvene i bele cigle, da bi cela zgrada podsećala na slaninu. Danas je ovde gradski muzej zvuka, muzej muzike.

Centralna železnička stanica

Centralna železnička stanica je krajnja odrednica najstarije železničke pruge u Belgiji (Brisel - Mehelen - Antverpen). Jedno je od obeležja grada, poznato i kao 'železnička katedrala'. Udaljena je nekih 15 minuta hoda od Gradskog trga. Gradjena je od 1895. do 1905. godine, umesto rabije drvene konstrukcije. Čine je stanična zgrada, svod od čelika i stakla i platforma sa železničkim kolosecima. Nekada je imala 8 malih kula, od kojih su samo dve preživele. Ukrašena je sa dvadeset različitih vrsta mermera u kamena. Nema kvadratnog metra koji nije ukrašen, tako da se vrlo lako može pretvoriti u ekskluzivan prostor. Svod je dugačak 185 a visok 44 metara! U donjem delu stanice nalazile su se prodavnice dijamanata i zlata. Taj deo je skoro renoviran i uskoro će biti zamenjeni kiosci koje sam video kada sam pre par godina prvi put posetion Antverpen.

Stanica je pri kraju procesa renoviranja, započetog još 1993. godine. Po natpisima koje sam valjda dobro razumeo, dogradjuje se mogućnost da stanica bude prolazna i prima Eurostar vozove (koji veliko brzinom ispod La Manša povezuju kontinentalni deo Evrope sa Londonom).

Tunel ispod reke

Kroz Antverpen protiče Šelde, (holandski: Schelde, francuski: Escaut; poznata i kao Scheldt) duga je 350 kilometara. Izvire u Goj le Kateletu, u Francuskoj, a kada prodje kroz zapadni deo Belgije povezujući Gent i Antverpen, odlazi u Holandiju gde se uliva u Severno more. Krstarenje rekom je posebno zadovoljstvo.

Ispod Šelde izgradjen je tunel. Njegova prevashodna namena je da omogući biciklistima lak prelaz sa jedne na drugu stranu, mada njime idu i pešaci. Tunel je dug 572 metra i nalazi se na 31,57 metara ispod površine vode. Na obe obale postavljeni su ogromni liftovi koji primaju do 80 ljudi kojima se lako i brzo silazi do tunela. Takodje, tokom dana, dole i gore vodi nekoliko pokretnih stepenica. Spoljni prečnik tunela je 4,74 a unutrašnji 4,30 metara. Zanimljivost je da je ograničenje brzine 5 kilometara na sat - nešto brže od ljudskog hoda. Po ulasku u lift osetite karakterističan miris skloništa (što zasigurno znači da tunel ima još neke namene). Ipak, dole je sasvim čisto (uključujući i vazduh), uredno i osvetljeno.

Medjutim, pitanje je ko ide na drugu stranu reke. Ko mora! Po ovdašnjim domorodcima, sa druge strane reke nije Antverpen već čudno groblje koje se posećuje samo kada se mora. Očigledno je da je taj deo grada naseljen došljacima. Medjutim, kažu da je sa te strane, sa tornja koji se tu uzdiže, lep pogled na reku i grad na drugoj obali.

'T Steen

Steen (kamen) je jedina srednjevekovna zgrada koja je preživela renoviranje (bolje reći uništavanje) dokova Šeldea početkom 19. veka. Ova mala tvrđava podignuta je oko 1200-te godine. Naziv je dobila po činjenici da je medju prvim zgradama ikad napravljenim od kamena.

Tokom svoje burne istorije, mnogo puta je dogradjivan i doradjivan. Uglavnom je služio za naplatu prolaska brodova, mada je bio i zatvor, a od 1862. godine bio je arheološki muzej. Potom je renovoran 1890. godine, da bi danas tu bio smešten Nacionalni pomorski muzej.

KBC kula

Stotinak metara daleko od Gradksog trga, videćete i prvi oblakoder u Evropi - jednu klasičnu grdosiju sa početka dvadesetog veka. Izgradjen je za Svetsku izložbu koja je u Antverpenu održana 1930. godine, na mestu koje je bombardovano u Prvom svetskom ratu, po uzoru na oblakodere u Nju Jorku i Čikagu. Prilikom gradnje, gradske vlasti su insistirale da soliter ne zaklanja katedralu. Kada je završena, zgrada je sa svojih 87,5 metara bila najviša u Evropi. Po izgradnju, ovde su bile i kancelarije i stanovi. Danas, tu je samo poslovni prostor. Mada ova rugoba odudara od starog grada koji nadvišuje, ipak je čuvaju zbog te svoje osobenosti. Tokom šezdesetih godina prošlog veka, postojali su planovi da se zgrada poruši. Medjutim, doneta je odluka da se samo restaurira, što je učinjeno izmedju 1970. i 1976. godine. Od tada, kula doseže do 97 metara visine. Zgrada se zvanično zove KBC kula, mada je u žargonu zovu Boerentoren ili farmerska kula, pošto je ključni deoničar banke koja ju je gradila bilo odruženje farmera. Pod zaštitom je kao spomenik baštine od 1981. godine.

Zoološki vrt

Zoološki vrt u Antverpenu je jedan od najvećih i najstarijih u svetu in jedna od najvećih atrakcija grada. Sa preko 5000 životinja i 950 životinjskih vrsta, dovoljno je privlačan za oko milion posetilaca koliko ga godišnje poseti. Smešten je u blizini centralne železničke stanice.

Izgradnja vrta počela ja 1843. godine, kada je i osnovano Kraljevsko zoološko društvo, na samo 4 hektara. Vrt se polako širio, i mnoge egzotične gradjevine su dogradjivane. jedna od najzanimljivijih je egipatski zamak podignut 1856. godine, u kome su trenutno žirafe. Izgradjen je po ugledu na isti napravljen dve godine ranije u Londonu. Posle Drugog svetskog rata, izvršene su izmene sa namerom da vrt dobije naglašenu obrazovnu ulogu i više svetla i mesta za životinje.

Vrt je vlasnik knjiga o poreklu 5 životinjskih vrsta, uključujući okapi. Ova životinja je u vrtu od kada je pronadjena u Kongu. Više od 75% okapija u uredjenim vrtovima u svetu potiče odavde. Druge zanimljive vrste su polarni medvedi, sibirski tigrovi, indijski lavovi, arapski orinksi, indijski slonovi, gorile, bizoni, orangutani, krokodili, male pande, koale, panteri, ajkule ... Ovde su i planetarijum, zimska bašta, zgrada za reptile, nokturama (zgrada za noćne životinje), akvarijum a od skora i 'vriesland' (zamrznuta zemlja). Nekada je ovde bio i deflinarijum, koji su zbog nedostatka prostora zamenjeni morskim lavovima. Takodje, bašta vrta je izuzetna i pruža izuzetno zadovoljstvo.

Ako dolazite u posetu zoološkom parku, planirajte da ostanete barem pola dana. Takodje, nabavite kartu vrta i raspitajte se na ulazu o rasporedu hranjenja životinja.

Ostale znamenitosti

U gradu su spomenici slavnim slikarima - Rubensu, Van Dajku i Jordensu. Domaćini će vam pokazati kuću u kojoj je ovaj Rubens, poznat po aktovima podgojenih gospodja (izgleda da mu je glavni model bila supruga), živeo i držao školu slikanja. Njihovi radovi su u mnogim crkvama u gradu. Rubensova kuća je sjajan primerak barokne arhitekture.

Antverpen ima i svoj beginaž (vidi moj tekst sa više objašnjenja u blogu Luven - grad u gradu). Pored toga što je smešten skoro u centru grada, i ovaj beginaž je oaza mira i tišine. Potiče još iz šesnaestog veka i ima 44 lepe kućice koje su najtraženije mesto za život u Antverpenu. U šesnaest kuća još žive sestre koje su u ovom hrišćanskom rodu te muški posetioci ne mogu kročiti u beginaž posle 6 popodne.

Vlaeykensgang (vlaeyken na flamanskom znači 'keks') je mala mreža uskih ulica i prolaza u najstarijem delu grada. Nastala je još u 16-tom veku, ali još uvek čuva specifičnu toplu atmosferu pogodnu za prijatnu šetnju (mada je obično puna turista). Srećom je preživela šezdesete kada je rušeno šta god je moglo zarad prosperiteta i gradnje novih modernih zgrada. Tada je jedan mladi prodavac starina uložio sve što je imao, otkupio što je više mogao kuća i tako spasao ovaj srednjevekovni biser. Mada joj ime dolazi od ponude iz pekare, izvorno je bila obućarska ulica. Danas su tu najeksluzivnjii restorani u gradu. Ponedeljkom predveče, ovo je najbolje mesto za uživanje u koncertu koji priredjuju zvona sa obližnje katedrale. Posred prvog dela ovog lavirinta, naićete na vrata sa karakterističnom bravom. Napravljena je tako da ima žljebove, pa kada se stanari vrate pijani u kasne sate ključ malte ne sam od sebe polako klizi ka ključaonici.

Najnovija zanimljivost Antverpena je putovanje kroz njegovo podzemne ruine - pokrivene odvodne kanale. Najstariji potiču još iz 5. veka i bili su u upotrebi sve do 18. veka. Tada su vlasti zaključile da kanali ne samo da šire zadah, nego su i izvor raznih zaraza i boleština. Putuje se peške, ali vam je obezbedjena odgovarajuća oprema: čizme, zaštitno odelo i baterijske lampe. Tokom šetnje, moći ćete da vidite najstarije oznake ulica, primerke arhitekture 16-tog veka, ostatke 62 mosta i nečega što bi se moglo smatrati podzemnom katedralom u kojoj je sahranjivana aristokratija. I to sve za 3 sata i 14 evra, ili 20 minuta i 2,5 evra.

Svakog petka od 8 ujutro do 1 popodne otvoren je Vrijdagmarket (pijaca petkom) na kojoj se sve stvari prodaju aukcijom. Svašta se prodaje i kupuje. Mada, važnije i zanimljvije je biti tamo nego nešto pazariti. Takodje, krate paziti da se naglašeno ne počešete po glavi ili mahnete rukom jer to lako može biti shvaćeno da ste kupac koji nudi više.

Verovatno nikada niste probali lilihipe, hleb, pite, kolače, testeninu ili žvakaće gume u obliku mučkih ili ženskih genitalija. Takve stvari prodaje Sweet & Seksie prodavnica. Pitate se ko tamo kupuje? Radnja je uvek puna ljudi koji se pitaju isto pitanje.

Pivo

Kažu da Belgijanci piju pivo jer im je voda loša. Zaista, ako pomislite na uprljane gradske srednjevekovne kanale kojima se tromo valja braonkasta voda puna svakojakog otpada, teško je prihvatiti kako bi se ona preradila za piće. Pivo su pili svi, uključujući i decu, i to sve do tridesetih godina prošlog veka. Za njih je pravljeno posebno pivo jačine 1%, da se deca ne napiju tako lako.

Zanimljivost oko piva u Belgiji je da su najčuvenija i najbolja piva upravo ona koja se prave u malim, udaljenim samostanima, po starim receptima, a koja se mogu naći samo tamo gde se proizvode ili u jedino posebnim pabovima. Danas, takva sjajna specifična piva, kao što je recimo Westvleteren Green, mogu se naći u pabu Kulminator. U naizgled neuglednom uskom baru, možete naručiti neko od više od 550 vrsti piva. Neka od njih, kao što su Chimay Blue, Eldridge Pope Hardy Ale i Gales Prize Old Ale stara su i po 10 godina.

Za popove je vezana i zanimljiva priča koja govori o vinu. U srednjem veku, sveštenici su bili oslobodjeni dažbina kod kupovine vina jer su ga koristili za službu. Medjutim, oni su počeli takvo jeftino kupljeno vino da prodaju, prirodno po smanjenoj ceni. Tako su postali nelojalna konkurencija lokalnim trgovcima kojima je u jednom trenutku prekipelo pa su 33 sveštenika uhvatili, zatvorili u veliku vreću i bacili u Šelde.

Antverpensko lokalno pivo je Bolleke. Ima boju ćilibara, a proizvodi ga pivara De Koninck (The King). Puni se u boce veličine 25cl. Žene vole da ga piju u malim čašama zvanim 'prinske' (princ).

Pakhuis

Sem ovoga, pivo se i danas pravi u jednoj maloj pivari u Antverpenu. Pakhuis (www.pakhuis.info) je lep, prostran restoran koji ima svoju sopstvenu proizvodnju piva. Nekada je ovde bilo skladište u luci u južnom delu grada, podignuto 1850. godine. Zgrada nije bila u upotrebi od sredine prošlog veka. Sada je lepo preuredjena i radi kao restoran od 1996. godine. Prima do 300 gostiju, uključujući i organizovane grupe, degustacije piva, prijeme, seminare, proslave i slično.

Sve je ovde vezano za pivo, pa i hrana. U želji da sve probam, naručio sam čorbu sa pivom (koja se u stvari pravi od povrća, ali se kuva sa pivom koje tokom kuvanja ispari) i zeca, opet na pivu. Zec je bio u umaku sličnom gulašu, sa suvim mesom i slaninicom, tako da se ubih od umakanja kroketa u hleba. Doduše, kao i svi zečevi, i kod ovoga je bilo teško odvojiti meso od obilja kostiju.

Restoran pravi i toči tri vrste piva, koristeći iskustva i znanje 14 generacija pivare Sterkens iz Hogstratena. Obično pivo - Antwerp Blond - je u stvari mutno pošto je nefermentisano i ima 5,1% alkohola. Tamno - Antwerp Bruin - ima 5,5% alkohola a pravi se sa karameliranim šećerom, te neznatno sladi. Ono jako, tipa Duvela, punijeg je ukusa pošto mu je procenat alkohola 9,5%. Zovu ga Nen Bengelijke i pristojno jako za iskusne pivopije (za neiskusne ne garantujem). Piva se mogu kupiti i u bocama, za poneti na poklon ili uživanje kući. Tamno u boci od 1 litra košta 6,8 evra, dok za jako u boci od 1,3l treba izdvojiti 7,5€.

Kultura piva

Kultura piva je sasvim specifična u celoj Belgiji. U radnjama na stanicama i onima koje rade noću i praznicima, stalaže su pune raznih piva. tek negde po strani naći ćete vodu, sok i pokoju koka-kola.

Mnoga piva su jača od proseka. Takva piva su ne samo jaka, već imaju i mnogo puniji ukus. Standardni pivopija (gde i sebe ubrajam), popiće najviše par ovakvih piva pa se vratiti na uobičajeno svetlo pivo.

U Belgiji se prave i razna piva sa ukusima (i valjda dodacima) voća. Pored toga, piju se i razne mešavine. Tako je "mazout" mešavina piva i koka-kole, "sneeuwitje" (Snežana) pivo i bela limunada, "duikboot" (brod koji tone) mešavina Hoegaardena i limuna sa džinom.

Hrana i piće

Ono što je kvalitet grada je da su svuda pekare, koje svakodnevno prave dobar hleb. Najstarija pekara u gradu je Goossens, a radi već 121 godinu. Tajna njenog uspeha je da se drži tradicije i ne trči za vremenom. Testo se još uvek ručno mesi a specijalitet je braon hleb sa suvim groždjem.

Najpopularnija jeftina hrana je pomfrit, kao i svuda u Belgiji. Ovdašnje stanovništvo ga jede na način poznat kao "ne curryworst special". Savetovaće vas da probate na ovaj način, ali i da bolje da ne znate od čega se pravi "curryworst". Takodje, dodaju obilje majoneza i kečapa.

Worstenbrood (kobasica u hlebu) se obično jede prvog ponedeljka posle 6. januara. Tradicija je nalagala da se esnafi okupljaju početkom godine, da bi zatim otpočeli novu radnu godinu. Tako su nekada mesari častili kobasicom a pekari hlebom. Od tada i tradicija, koja je neka vrsta rituala, pre svega medju radničkim stanovništvom.

Turisti obično kupuju "amsterdamske ruke" - kolače ili čokolade u obliku šake. Sasvim sigurno, to je nešto najlošije od slatkiša što možete u Belgiji. Ova zemlja je nadaleko poznata po svojim čokoladama, te je pametnije otići u samouslugu i kupiti Cote d'Or, Callebaut ili Jacques.

Het Fondueke
Oude Koornmarkt 38

U restoranu "Mali fondu" možete naći razne vrste ovog inače tradicionalno švajcarskog jela. Najpre onaj izvorni, pravljen od sira, a zatim i mnoge druge vrste u kojima dominiraju meso (čak i kengurovo) i morski plodovi. Svaki sto najpre odabere da li će jesti fondu u buljonu ili ulju. Buljon se uglavnom uzima za plodove mora ili ako želite nešto 'lakšu' varijantu. Zatim svako odabira svoje jelo. Uz svako jelo ide odličan domaći hleb, pravljen u samom restoranu, krompir, salata i 6 različitih sosova. Na kraju, ako koš ima mesta, možete se zasladiti fonduom od čokolade ili vanile.

Restoran ima lepu atmosferu i mladu ali živahnu poslugu koja će vam rado pomoći oko odabira jela i savetima o načinu kozumiranja (što je za nas nedovoljno iskusne od velike važnosti). Ne zaboravite da rezervišete - ovde već 10 godina nema slobodnih mesta.

Eliksir iz Antverpena

Nekada je svaka kuća u gradu u svojoj apoteci imala barem bočicu eliksira poznatog pod francuskim nazivom Elixir d'Anvers. Ovu domaću mešavinu 32 razne trave, dovoljno jaku da izleči konja, izumeo je Luj Paster. Danas je to popularan aperitiv.

Ljudi

Antverpen ima izuzetno jaku jervejsku zajednicu. Ako se prošetate niz Pelikan ulicu (Pelikaan straat) koja od Centralne železničke stanice vodi niz prugu ka Berhemu, a pogotovo ako na prvom prolazu ispod pruge dodjete do sinagoge i škole za male jevreje, pomislićete da ste se nekim čudom našli na snimanju drugo dela filma "Bilo jednom u Americi". Ne samo da je ambijent isti, nego ćete naići na stotine jevreja u tradicionalnim odelima, dugačkim mantilima, pantalonama dužine bermuda, čudnim krznenim šeširima i do pola obrijanim glavama sa kojih se spuštaju dve ukovrdžane duge pletenice. I deca i žene imaju svoji tipičan stila oblačenja. Neverovatno je kako se i dan danas drže istih pravila. To izdvajanje ih verovatno i održava kao zajednicu i spašava od utapanja u (sivo) lokalno stabovništvo. Nije čudno što ovaj kraj zovu 'Jerusalemom severa'. Tu je najveća zajednica ortodoksnih jevreja u Evropi.

Ono drugo što ih karakteriše je da drže trgovinu dijamantima. Antverpen je svetki centar prometa dijamanata. Preko 80% obrade i trgovine dijamantima u svetu obavi se u Antverpenu. U oblasti oko Pelikaanstraat-a radi 27.000 ljudi u 300 radnji za obradu dijamanata, preko 1.500 prodavaca, 4 mesta za razmenu dijamanata i 4 banke dijamanata. Termin "antverpenski kvalitet" označava dijamante koji su tako oštri da se samo ovde usudjuju da ih režu. Ako nemate para za kupovinu, možete obići muzej dijamanata koji je u blizini železničke stanice i pogledati neke od izuzetnih primeraka.

Kao i svuda na Zapadu, šarenilo rasa i boja kože vlada Antverpenom. Videćete koliko god hoćete arapa, crnaca, turaka i ljudi svih boja. Ne samo turista, već onih koji su ovde već druga, treća, ili ko zna koja generacija.

Ponašajte se kao lokalac

U "turističkom vodiču za mlade", dato je uputstvo kako da se ponašate kao lokalno stanovništvo i tako ne izazivate pažnju. Neka uputstva važe za celu Belgiju, a neka su odomaćena samo u Antverpenu.

• Pustite brokove! Ovde je običaj da ih muškarci nose. Čak postoji i Klub brkatih, koga možete videti na adresi www.snorrenclubantwerpen.be.

• Uvek zovite Antverpen 't stad. Ovo znači da upotrebljavate odrednicu kao da je to "onaj grad". Stanovnici Antverpena misle da je njihov grad centar sveta i zazlužuje da ga tako i zovete.

• Stanovnici ovde govore veoma glasno i imaju svoje mišljenje o svemu. Dok se to ovde smatra prirodnim, ostatak Belgije to vidi kao uznemiravajuće.

• Budite arogantni. Ovde je to prirodno.

• Ovde nema uljudnih redova za autobus, već ulazi ko pre stigne.

• Automobili samo ovde u Belgiji ne pružaju prednost pešacima, čak ni na prelazu (poznato?). Stoga pešaci pažljivo čekaju na zeleno svetlo na semaforu.

• Koristite gradski prevoz i slobodno zagovarajte vozača. Čak se savetuje da pri tome budete nepristojni!

• Pijte ogromne količine kafe (koja je inače filteruša, bljakuša) i uvek protestvujte ako vas ne posluže i kolačićem ili bombonom.

• Fotografisanje ispred statua ovde se smatra nenormalnim.

• Nikada ne hranite golubove. Izgledaćete glupi, a ako vas policija uhvati platićete i kaznu od 250 evra.

• U ophodjenju, tretirajte ljude kao imenice: 't Peter ili 't Nicole. Tako se uistinu govori u Antverpenu, što ostatak Belgija podsmešljivo gleda.


Više fotografija iz Antverpena možete naći na adresi
Album iz Belgije


Povratak na stranicu sa svim mojim blogovima


...